субота, 23. фебруар 2013.

Čemu sve te akrobacije?



Pitanje je u potpunosti na mestu, može se i bez toga.

Iskusićete sve dobrobiti joge i ako ne možete da stavite nogu iza glave, uradite stoj na glavi, podlakticama ili rukama, ekstremno izvijete kičmu. Spolja gledano sve to vrlo podseća na gimnastiku, ali ono što jogu čini jogom jeste kako nešto radimo, svesnost tela i daha, usmerenost na disanje i pokret koji je usklađen sa dahom, kao i namera, zašto nešto radimo.
Kada telo, kroz vežbanje joge duži vremenski period, postane dovoljno jako i fleksibilno otvara se prostor da našu joga praksu podignemo na viši nivo. To se može odnositi na refleksije u joga položajima, meditativnu praksu, ali i na savladavanje položaja koji podsećaju na akrobacije.

Akrobata

Akrobati su u svim civilizacijama imali važno mesto i često se pojavljuju u književnosti i likovnim umetnostima. Ne postoji strogo određena simbolika, ali bi se moglo reći da označavaju radosnu slobodu onih koji su se našli izvan svakodnevice.
Akrobata simbolizuje oslobađanje od uobičajenih zakona, kako zakona gravitacije, tako i društvenih zakona, obrtanje utvrđenog reda, uobičajenih položaja, obrnutu perspektivu. Akrobata se pojavljuje kao simbol kritične ravnoteže, koja se zasniva na nekonformizmu i pokretu, i u tom smislu on je nosilac napretka. On predstavlja veštinu i koordinaciju, čin ravnoteže, one karakteristike naše ličnosti koje su odvažne i neustrašive.

Granice igre su granice čovekove slobode

Akrobata predstavlja i večnu ljudsku potrebu za igrom. Fridrih Šiler kaže da se čovek „igra samo onda kada je u punom značenju reči čovek, i on je samo onda čovek kada se igra“. Kada govorim o igri u joga sali, ne mislim na zabavljanje koje nas odvlači od toga da se zamislimo nad ljudskom egzistencijom, na igru koja bi trebalo da bude bekstvo od monotonog života, već igru kroz koju učimo o sebi, drugima, svetu.

Ništa nije nemoguće!

Picasso Akrobata
Kada sam otišla na svoj  prvi čas joge, ispostavilo se da je u pitanju bila ashtanga joga, jedan od fizički najzahtevnijih stilova joge, imala sam prilku da u sali vežbam sa naprednijim vežbačima koji su radili neke od položaja za koje su neophodni natprosečna snaga i fleksibilnost. Na kraju časa nekoliko njih je na sred sale radilo stoj na glavi. U tom trenutku ti ljudi su mi izgledali kao vanzemaljci.
Sada, posle nekoliko godina vežbanja yoge, kada i ja mogu da uradim i mnogo više od onoga što mi je na prvom času izgledalo neverovatno, znam da ću ako jako želim, verujem da je moguće, ako uložim vreme, trud i rad i budem predana i fokusirana, postići uspeh na bilo kom životnom planu.
Naučila sam da i u životnim situacijama probleme doživljavam kao izazove, a ne kao prepreke, da padove ne doživljavam kao katastrofe i prilike za samoosuđivanje i kritikovanje, već da sa osmehom na licu ustanem i probam ponovo.

Suočavanje sa strahovima

Strahove koji se javljaju pri pokušajima da uradimo neke od zahtevnijih balansa poput stojeva na glavi, podlakticama i rukama, možemo da iskoristimo kao priliku za samorefleksiju. U stoju na glavi sve je suprotno od onoga što je bilo najbolji i jedini ispravan način. Udobnost i sigurnost su izazvane. Sa glavom na podu ne može se živeti u oblacima.
Nakon stoja na glavi, nakon sto ste gledali poznato okruženje okrenuto naglavačke, zapišite vaše reakcije, kako se osećate  i o čemu razmišljate. 
Chagall Akrobata

Šta bi se desilo ako bi se moj život okrenuo naglavačke?

Da li znam gde sam ukorenjen?

Šta je to čega se plašim?

Povređivanja?

Gubitka kontrole?

Neuspeha?





Igrajte se i kroz igru učestvujte u čudu zvanom život!

I ne zaboravite da se smejete dok pokušavate da uradite neki od položaja koji vas plaše ili kad se nađete u nekoj od zastrašujućih životnih situacija.
Smeh topi strah! ;)

Svako od nas je u suštini ideja Velikog galeba, bezgranična ideja slobode,’ govoraše Džonatan s večeri na obali, ’a besprekorno letenje je korak napred u izražavanju naše prave prirode. Moramo odbaciti sve što nas ograničava. Zato toliko vežbamo brzo i sporo letenje i akrobacije...’

Ričard Bah  Galeb Džonatan Livingston

уторак, 19. фебруар 2013.

Chatturanga dandasana - Štap na četiri oslonca





Chatturanga dandasana je položaj kroz koji na času vinyasa yoge često prolazimo, jer ga koristimo kao jedan od tranzitnih položaja kojim spajamo asane. Obzirom da je tranzitni položaj i ritmički aspekt prakse u njemu se ne zadržavamo dugo, pa se često dešava da ga vežbači nepravilno izvode.

Ako ga radimo pravilno i sporo, i ako probamo da se u njemu zadržimo 3-5 udaha i izdaha, to je veoma težak i napredan položaj koji zahteva snagu čitavog tela.

chaturanga dandasanu, najčešće, ulazimo iz štapa, tako što sa izdahom idemo grudima napred i onda samo savijemo ruke u laktovima tako da dobijemo ugao od 90 stepeni između podlaktice i nadlaktice. Ako imamo dovoljno snage ne spuštamo trup niže od laktova! nego odatle sa udahom pređemo u psa na gore. Ako nemamo dovoljno snage spustimo se u jednoj ravni na pod, pa odatle uđemo u kobru ili psa na gore.

Dok ne steknete dovoljno snage preskačite vinyasu i odmah idite u psa na dole ili radite varijantu kada se spuštamo na kolena, pa onda u jednoj ravni, idemo grudima napred i spuštamo se na pod i odatle pređemo u kobru ili psa na gore.

Budite strpljivi... :)

Položaj:

Oslonac je na nožnim prstima i šakama.

Prsti na šakama rašireni, baza kažiprsta čvrsto pritisnuta u pod.

Podlaktice su vertikalne u odnosu na pod, nadlaktice paralelne sa podom, tako da među sobom formiraju ugao od 90 stepeni. Laktovi su uz telo.

Ramena su što dalje od ušiju. Prostor između lopatica širok.

Trtična kost je povučena napred, stomak ka kičmi (aktivni mišići stomaka), tako da je kičma u neutralnom položaju, tj. zadržimo prirodnu zakrivljenost kičme.

Noge su aktivne (posebno kvadricepsi) i malo okrenute unutra.

Stopala su u širini kukova. Pete su iznad nožnih prstiju.

Greške pri izvođenju:

-Šake su previše napred (izgubi se ugao od 90 stepeni  između podlaktice i nadlaktice), grudi previše nisko, a sedalni deo visoko. Time se kompenzuje nedostatak snage (serratus anteriora i tricepsa) i preopterećuju mali i veliki grudni mišić, kao i stabilizatori ramena.

-Mišići stomaka nisu aktivirani što dovodi do hiperekstenzije lumbalnog dela kičme.

-Gluteus maksimus snažno aktiviran tako da se izgubi prirodna zakrivljenost kičme.