Hatha yoga kroz yin i yang prizmu

Vežbanjem joge poboljšavamo tok energije u telu stimulisanjem energije da se pokrene aktivnom jang praksom, i uklanjamo duboke blokade koje ometaju tok energije, pasivnijom jin praksom.

Od drevnih vremena do danas hatha joga je pretrpela mnoge promene. Najznačajnije su se odigrale u poslednjih nekoliko decenija, uglavnom kroz prilagođavanje učenicima sa zapada. Danas u svetu postoji mnogo različitih stilova, škola i tradicija i svakim danom, kroz sinteze raznih joga stilova, gimnastike, borilačkih veština, plesa, akrobatike, masaže i drugih terapeutskih pristupa, nastaju novi. U poslednje vreme, u mnoštvu stilova, često nailazimo na podelu na jin i jang joga stilove.

Jin i jang put

Uobičajena metafora za duhovno putovanje je penjanje na planinu. Krećemo od podnožja planine gledajući ka vrhu, inspirisani njenom veličanstvenošću. Vrhovi su često u oblacima (neznanja) i nismo sigurni kuda smo krenuli, mnoge staze postoje, na putu se pojavljuju mnogi vodiči koji tvrde da poznaju ovaj ili onaj put, ali samo su malobrojni stigli do vrha.  Ipak, vrh je mali prostor i malo je onih koji mogu da stanu tamo, a niko ne može da se zadrži. Ova metafora je veoma jang prirode. Penjanje na planinu zahteva mnogo napora, to je težak rad. Jang se odnosi na stvari koje su više i jasnije, na akcije koje su silovite i dinamične. Za mnoge ljude jang je omiljeni način života i jedini način na koji znaju da žive.  Ali to nije jedini način.

Jin uvek postoji kao komplement jangu. Jin se odnosi na stvari koje su niže i mirnije, na akcije koje su pasivne i popustljive. Duhovna praksa ima drugu metaforu koja može biti prihvatljivija za mnoge: tok velike reke, jin reke. To je put nizvodno ka univerzalnom okeanu. Reka će nas nositi, sve sto mi treba da radimo je da obratimo pažnju i upravljamo. Povremeno ćemo naići na brzake, jer ni jedna aktivnost nije potpuno jin ili jang.

Ako se penjemo na planinu biće trenutaka kada ćemo da se odmaramo i uživamo u pogledu, a dok plutamo niz reku biće brzaka i trenutaka kada treba da donosimo odluke. Reka će, povremeno, biti široka i spora, i mi ćemo imati vremena da istražujemo mnoge interesantne poglede, a opet biće trenutaka kada ce reka biti uža i naš tempo ubrzan, pa ćemo imati manje vremena da istražujemo predele oko nas.

Dve strane istog novčića

Jin i jang su termini koji se koriste da opišu razne nivoe postojanja. Opservacija da sve ima jin ili jang atribute nastala je pre nekoliko hiljada godina u drevnoj Kini. Termini su postojali u konfučijanizmu i u ranijim taoističkim spisima. Jin je stabilni, nepokretni, skriveni aspekt stvari, ženski, i koristimo ga da opišemo stvari koje su teže, niže, gušće, dok je jang pokretan, dinamičan, koji se menja, koji otkriva, muški, i koristimo ga da opišemo stvari koje su ređe, lakše, više. Ova dva aspekta uvek koegzistiraju, kao dve strane istog novčića, oni se dopunjuju i kako egzistencija nikada nije statična jin i jang su uvek u fluksu, uvek se smenjuju.

Jin i jang pristup jogi

Kada govorimo o našim telima moglo bi se reći da su jang tkiva mišići, krv i koža, u poredjenju sa ligamentima, kostima i zglobovima koji su jin. Mišići su jang zato što su mekani i elastični, i prija im zagrevanje, a vezivno tkivo je jin jer je kruto i neelastično, a ligamenti obično ostaju hladni. Stoga bismo jang stilovima joge mogli nazvati one koji pogadjaju mišiće i uključuju ritmični ponavljani pokret koji aktivira mišićna vlakna, tj. jača ih i izdužuje. Svi oblici jang vežbanja poput trčanja, dizanja tegova ili plivanja naizmenično kontrahuju i opuštaju mišiće. Plesači, oni koji praktikuju borilačke veštine i gimnastičari takođe razvijaju fleksibilnost ponavljanim, ritmičkim, jang istezanjima. Najpopularniji stilovi joge danas na zapadu, poput ashtanga, power ili vinyasa joge su jang – naglašavaju ritmični pokret i mišićnu kontrakciju. Mišićima, koji su elastični i vlažni prija ovaj oblik vežbe i dobro reaguju na njega. Jang joga je osmišljena tako da ne opterećuje zglobove, i to je razlog zašto se toliko pažnje posvećuje tome da pravilno zauzmemo položaj i da pravilno aktiviramo mišiće.

Često se nailazi na objašnjenje da je jin joga praksa koja će izbalansirati vaš jang stil joge, kao i da je to je joga za zglobove, a ne za mišiće. Jin joga je namenjena da stvori prostor i snagu u zglobovima. Jin tkivima, obzirom da su manje vlažna i elastična više prija nežniji pritisak koji je primenjen duže vreme. Osnovna odlika ove joge je ostajanje u položaju duže vreme, jer vezivno tkivo ne reaguje na kratke ritmičke pokrete kao mišići, kao i to da se položaji izvode opuštenih mišića. U položaju se ostaje od nekoliko, pa čak do dvadeset minuta. Jin jogu je preporučljivo raditi ujutru i pre aktivne joga prakse kada su mišići manje fleksibilni, pa više istežemo vezivno tkivo. Ovakav način vežbanja naročito utiče na vezivno tkivo kukova, karlice i donjih ledja, pripremajući telo za udobno sedenje duzi vremenski period, meditaciju. Stari tekstovi o jogi kažu da pravilno sedenje može da izleči mnoge bolesti.

Jin i jang su relativni termini. 

U kontekstu temperature kažemo da je toplije jang a hladnije jin, ali mlako je jin u poredjenju sa vrućim, a vruće je jin ako ga uporedimo sa još toplijim koje bi onda bilo jang. U joga praksi postoje veoma aktivni asana treninzi koje možemo nazvati jang, ali čak i unutar ove relativno jang prakse možemo naći relativno jin aspekte; posmatranje disanja dok prolazimo  kroz energične vinyase (serije asana koje se progresivno nižu) je samo jedan primer. Kada govorimo o joga položajima mogli bismo reći da su fleksije (previjanja napred)  jin jer smiruju i čine nas introvertnim, a ekstenzije (izvijanja nazad) jang jer otvaraju, energizuju i aktiviraju.

Od lotosa do fitnessa

Dve glavne osobine joga položaja - asane, onako kako ga je Patanđali opisao, su stabilnost i udobnost. Patanđali u Yoga Sutrama (drugi vek n.e.) ne pominje položaje uopšte, osim sedeći položaj za meditaciju, Hatha Yoga Pradipika (četrnaesti vek n.e) pominje svega petnaest asana, od kojih su većina varijacije sedećeg položaja prekrštenih nogu. Klasični tekstovi ne bave se pravilnim izvođenjem položaja i terapeutkim efektima, već njihovim meditativnim, filozofskim aspektima, kao i energetskim kanalima i chakrama na koje položaji utiču. Ni u jednom od ovih tekstova ne pominje se koliko dugo bi trebalo ostati u položaju.

Krajem sedamnaestog veka nastala je Gheranda Samhita u kojoj se pominju trideset dve asane, od kojih su dve trećine jang prirode, a samo jedna trećina jin, i od tog trenutka trend povećanja broja jang asana se nastavlja. Krishnamacharya i njegovi učenici Pattabhi Jois i Iyengar, početkom dvadesetog veka, kroz eksperimente i inovacije preuzete, kako iz jogičke prakse prethodnika, tako i iz britanske i indijske gimnastike i rvanja stvorili su jogu kakva se danas na zapadu najčešće praktikuje. Tako se od prvobitnog dugog ostajanja u sedećem položaju koji je bio priprema za meditaciju postepeno došlo do aktivnih joga stilova koji grade snagu i zdravlje.

Jin pristup jogi poslednjih godina na zapadu popularišu Paul Grilley i Sarah Powers, a inspiracija im je bio Dr. Hiroshi Motoyama koji je proučavajući energetski sistem tela zaključio da energija putuje kroz vezivno tkivo tela, kroz meridijane opisane u drevnim tekstovima o akupunkturi.

Balansiranje nije statički akt

Kako egzistencija nije statična i jin i jang se uvek smenjuju, kroz prelazak noći u dan, zime u leto, tako i naša joga praksa može da se menja u zavisnosti od psihofizičkog stanja, godina, godišnjih doba i mnogih drugih faktora. Aktivni joga trening će nam svakako više prijati hladnog zimskog dana, da nas ugreje i energizira, dok ce nam na letnjim vrelinama više prijati jin joga koja hladi. Posle napornog dana punog aktivnosti bilo bi preporučljivije vezbati jin jogu koja spušta i umiruje, a kada smo letargični i depresivni, jang, da nas aktivira i pokrene energiju.

Vežbanjem joge poboljšavamo tok energije u telu stimulisanjem energije da se pokrene, aktivnom jang praksom i uklanjamo duboke blokade koje ometaju tok energije, pasivnijom jin praksom. Iako je za fizičko i mentalno zdravlje važno da budemo jaki, nije mišićna snaga ono što nam daje osećaj lagodnosti i lakoće u telu, već fleksibilnost zglobova i vezivnog tkiva, pa bi ih bilo dobro kombinovati, kako bismo izgradili jako, a fleksibilno telo i um. Ne može se reći da je jedan od ova dva pristupa bolji od drugog, jednostavno su drugačiji.

Jelena Filipović

Tekst objavljen časopisu Živeti zdravije, januar 2011. godine

 Za dalje čitanje:

Bernie Clark, Yin Sights, A Journey into the Philosophy & Practice of Yin Yoga

Paul Grilley, Yin Yoga, Outline of a Quiet Practice