Vežbajte svesno! (prvi deo)

O granicama

~Ako uvek postavljaš granice svemu što radiš, fizičke ili bilo koje druge, to će se proširiti na tvoj rad i život. Ne postoje granice. Postoje samo platoi, i ne smeš ostati tu, moraš ih prevazići.~ Bruce Lee

U svakodnevnom životu nastojimo da ostanemo u zoni komfora držeći se dalje od svojih fizičkih i mentalnih granica. Vremenom naša tela postaju kruta, opseg pokreta se smanjuje, kao i snaga i izdržljivost . Dovođenjem tela do različitih granica i zadržavanjem tu, praktikovanjem joge, svesno ga nežno guramo ka većoj otvorenosti i preokrećemo spor proces zatvaranja.  

Često se dešava da ljudi koji prvi put dolaze na časove joge nemaju osećaj koliko duboko mogu da uđu u položaj, pa ili ni ne stignu do mesta gde se oseća značajan otpor u telu ili gledajući naprednije vežbače na silu pokušavaju da uđu dublje u položaj, vuku, cimaju i pretvore svoje vežbanje joge u rvanje, gde um primorava telo da udje u položaje za koje još nije spremno.  Joga nije rvanje, volja i telo bi trebalo da sarađuju kao plesni par.

Veština u jogi leži u sposobnosti da osetimo koliko duboko da udjemo u položaj. Ako ne udjemo dovoljno duboko nema intenziteta, izazova za mišiće i mala je mogućnost za otvaranje, a opet, ulazak preduboko je silovanje tela i povećava mogućnost fizičkog bola i povrede. Negde izmedju ove dve tačke je intenzitet istezanja koji je u balansu, intenzitet bez bola. 

Poštujte svoje granice, ali pre svega uočite ih!

O bolu i intenzitetu

Granica tela u jogi je upravo mesto pre bola, a ne sam bol.

Vežbanje joge ne treba da bude bolno, mučno, nego izraz radosti.  Bol bi mogli da definišemo kao bilo koju senzaciju koju ne volite, i ona uvek aktivira mehanizme povlačenja. Kada dotaknemo vrelu ringlu i pre nego što smo svesni, ruka se povuce. To je ugradjeni mehanizam samozaštite. Takvi mehanizmi u telu se aktiviraju kad god joga istezanje počne da boli, pa guranjem u bol ustvari radimo protiv sebe. Jedno stopalo je na gasu, a drugo na kočnici. 

Želimo da budemo tamo gde „dobro boli“.

Idealno je da budemo što više opušteni, da ne pružamo otpor, da jedan deo nas nije u suprotnosti sa drugim. Teško je ostati opušten usred istezanja visokog intenziteta.  ~ Želimo da ostanemo u zoni komfora i u isto vreme da pritiskamo u razne krute delove.  To je kao da smo u balonu i nežno pritiskamo iznutra ka spolja da proširimo oblik, tako da iskusimo više prostora i komfora u balonu. ~ Erich Schiffmann

Bol nas opominje da smo otišli predaleko.

Reč bol predstavlja skup različitih senzacija koje variraju od oštrog i intenzivnog do suptilnog i tupog. Fiziološki bol često uključuje osećaj da ste na mestu koje ne volite, i da radite nešto što radije ne biste.

To je jedan od razloga za čestu konfuziju između intenziteta i bola. Moćno istezanje, svejedno da li ste ušli preduboko u položaj, će izazvati intenzivnu senzaciju. Onaj ko nije navikao na intenzitet ili se brine da će se povrediti će se uplašiti intenzivne senzacije i povući. Kada se opiremo intenzitetu, to postaje bol.

Ako nas bol sprečava da uđemo dublje ili ostanemo duže u položaju nije mudro izbeći prevazilaženje bola time što ćemo da budemo hrabri, jer  to može da dovede do povrede. Umesto da guramo prošla psihološka ograničenja, treba da se sporije otvaramo kroz manje intenzivan stepen istezanja upravo pre nego što se pojavi strah. Zadržimo se tu u položaju, produbljujemo disanje, opuštamo se i puštamo telo da se prilagodi. Igrajući se ovako granica nikada nećemo osetiti  psihološku neudobnost.

Imajte svest o tome da naše granice nisu samo fizičke, imamo i emocionalne i mentalne granice. Može biti da se nesvesno uzdržvate od ulaska dublje u položaj jer biste ako bi ste samo milimetar dublje ušli bili preplavljeni bolnim sećanjima, mislima ili osećanjima za koja još uvek niste spremni.

Za dalje čitanje vidi: 
Erich Schiffmann, Yoga, The Spirit and Practice of Moving Into Stillness

Vežbajte svesno! (drugi deo)